Добродошли у Републику Српски

Није ово настало нако , није ово измишљена слика. Ту мој народ вијековима живи то је моја Српска Република...

Поглед на Купрес

Душевна и природна бања над кућама становника Купреса

Купрес некада

Очувана слика старог Српског Купреса из 1916 године ...

Recent Posts

субота, 05. јануар 2013.

Купрешка Презимена

Презимена Мјеста
1.Ашкић Кудиљи
2.Апнаут Бућевача
3.Бајић Кудиљи , (Г,Д)Вуковско , Бућевача
4.Баштић Кудиљи , Г.Вуковско
5.Баришић Д.Вуковско
6.Бајило Г.Малован
7.Баћо Г.Равно
8.Бојанић Бућевача , Д.Равно , Звирњача
9.Боснић Ново Село , Бајрамовци
10.Борић Бућевача
11.Бошњак Д.Равно
12.Братић Кудиљи , Г.Мрачај-Шапница
13.Бенцо Бућевача
14.Бенцун Г.Мрачај
15.Буквић Д.Равно
16.Билкан Д.Равно
17.Васић Бућевача , Д.Равно
18.Ваван Г.Малован , Бућевача
19.Велемир Рилић , Мушић (Г.Д)Равно , Кудиљи
20.Велаја Ново Село , Купрес
21.Вељко Мрђеновци
22.Вулета Ново Село
23.Глишић Кудиљи
24.Галић Г.Равно , Г.Мрачај
25.Гароња Растичево
26.Голић Г.Вуковско , Звирњача
27.Глигурић Бегово Село
28.Дамић Кудиљи , Д.Вуковско , Бућевача
29.Дражић Кудиљи
30.Драгољевић Мушић , Г.Равно
31.Деспењић Рилић , Г.Малован , Бућевача
32.Дешић Д.Мрачај
33.Дувњак Д.Малован , Купрес
34.Дуран Г.Равно
35.Дујмић Кудиљи
36.Ђогатовић Г.Вуковско
37.Ђурић Кудиљи , Бућевача
38.Ђукић Кудиљи
39.Живанић Кудиљи
40.Ждеро Ново Село , Мрђеновци , Занаглина
41.Залад Д.Малован
42.Золотић Кудиљи
43.Зелен Рилић , Г.Вуковско
44.Зјајић Г.Малован , Ново Село
45.Зељкић Благај , Бућевача
46.Зубић Мрђеновци , Омар
47.Иванковић Мушић , Рилић
48.Иваз Г.Малован
49.Јарић Мушић
50.Јарчевић Г.Равно
51.Јаковљевић Бућевача
52.Јањић Бућевача
53.Јањиш Д.Вуковско
54.Катанић Д.Вуковско
55.Каран Мрђеновци , Благај , Г.Малован
56.Канлић Д.Малован , Рилић
57.Контић Г.Равно
58.Ковињало Благај
59.Колоња Д.Малован , Бегово Село , Ново Село
60.Којић Кудиљи
61.Ковачић Мрђеновци , Занаглина , Купрес
62.Кисо Ново Село
63.Керановић Бућевача , Д.Малован
64.Кнежић Шемановци , Кудиљи
65.Кнежевић Благај
66.Крндија Бајрамовци
67.Крвопић Бућевача
68.Кулашевић Кудиљи
69.Кумовић Д.Равно
70.Кукурика Д.Малован
71.Крстановић Г.Равно
72.Курељушић Бајрамовци
73.Ковач Бућевача
74.Лазић Г.Мрачај , Д.Вуковско
75.Леловић Г.Вуковско
76.Лулић Бућевача
77.Лугоњић Кудиљи
78.Лугоња Бућевача , Д.Равно
79.Летић Ново Село
80.Малушић Кудиљи , Бућевача , Занаглина
81.Марковић Д.Вуковско
82.Макитан Д.Вуковско , Равно
83.Малић Г.Вуковско
84.Манојловић Г.Вуковско
85.Мајсторовић Г.Вуковско , Бућевача
86.Марић Рилић , Занаглина , Растичево , Благај , Бајрамовци , Шемановци , Д.Малован , Купрес
87.Малеш Рилић
88.Машић Г.Малован , Бегово Село
89.Матић Мрђебаре , Благај
90.Мандић Ново Село
91.Меселџија Ново Село
92.Машић Рилић
93.Милић Кудиљи , Брда
94.Милишић Ново Село , Брда , Бајрамовци
95.Милиновић Д.Вуковско , Д.Малован
96.Мијатовић Мрђеновци
97.Митровић Д.Вуковско
98.Митрић Г.Равно
99.Мишковић Д.Вуковско
100.Мрачајац Д.Равно
101.Мусић Г.Равно , Мушић
102.Малешевић Благај
103.Никић Кудиљи , Бућевача
104.Навалушић Бућевача
105.Остојић Г.Вуковско
106.Павловић Д.Вуковско , Купрес
107.Панић Мушић , Купрес
108.Павлица Мушић , Рилић
109.Поповић Кудиљи , Купрес
110.Периз Г.Равно , Бућевача , Кудиљи
111.Пивач Ново Село
112.Петковић Ново Село
113.Прашка Мушић
114.Пепић Г.Равно
115.Радић Бућевача
116.Рађен Д.Малован
117.Радак Ново Село
118.Рудић Рилић , Кудиљи
119.Рацо Благај
120.Савановић Д.Вуковско
121.Свитлица Д.Вуковско , Кудиљи , Ботун
122.Соро Занаглина , Рилић
123.Спрео Занаглина , Бегово Село , Оџак , Ботун , Купрес
124.Станишић Мушић
125.Туркић Ново Село
126.Тримуновић Пастичево
127.Трифуновић Ботун
128.Тесло Д.Равно
129.Травар Благај
130.Ћупина Г.Равно
131.Ћевап Кудиљи
132.Ућукало Г.Вуковско
133.Фрањић Рилић , Ботун , Бућевача
134.Цвијетић Мушић , Вилине Куће , Д.Малован
135.Црногорац Благај , Бајрамовци , Купрес , Кудиљи
136.Чавка Рилић
137.Чолић Ново Село
138.Чивчић Г.Равно
139.Челебић Г.Равно
140.Шошић Кудиљи
141.Шкобић Кудиљи , Ботун , Д.Мрачај
142.Шешум Занаглина , Рилић , Кудиљи , Купрес
143.Шебез Благај
144.Шобот Благај
145.Шикић Бућевача

После другог светског рата (од 1945) на Купрешку висораван су се, због запослења, почели насељавати и становници других мјеста. Сви су стекли породице и имали Куће или друштвене станове у Купресу.

Босанско Грахово

1.Шормаз-Једна породица

Босанско Грахово

Гламоч

1.Ђерман-Једна породица

2.Дувњак-Две породице

3.Чегар-Једна породица

4.Шавија-Једна породица

Дрвар

1.Зељкић-Једна породица

Дувно

1.Каран-Четири породице

2.Станишић-Једна породица

Гацка

1.Шкобићи-Једна породица

Доњи Вакуф

1.Илић-Једна породица

2.Шатара-Једна породица

Кључ

1.Гуслов-Једна породица

Ливно

1.Ињац-Две породице

2.Јурич-Једна породица

3.Јагодић-Једна породица

4.Михајло-Једна породица

5.Ђорић-Једна породица

Прњавор

1.Миловановић-Једна породица

Мркоњић Град

1.Даниловић-Једна породица

Невесиње

1.Гудељ-Једна породица

2.Стајић-Једна породица

Ниш

1.Ђорђевић-Једна породица

2.Крстић-Једна породица

Источна Босна

1.Крсмановић-Једна Породица

2.Опанчина-Једна породица

Црна Гора

1.Ђукановић-Једна породица

Шипово

1.Качар-Једна породица

2.Ћулаја-Једна породица

3.Плавшић-Једна породица

Садржај прекуцан из Купрешког Саборника. Аутор текста: Војислав Лугоњић

петак, 04. јануар 2013.

Срећан Божић и Православна нова година !!!

Православна нова година

У поноћ четрнаестог јануара почиње Нова јулијанска година за Српску, Руску и Грузијску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Руску заграничну цркву које обележавају два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.

Православни Божић

Од дана Христовог рођења започиње хришћанска ера, и од тог дана хришћански народи, а и остали свет, почињу бројати године.

За спомен рођења Христова, још од апостолских времена установљен је велики празник - Божић. Свети Јован Златоусти каже да је Божић извор за све празнике хришћанске, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења, ни других.

Божић се од почетка није празновао истог дана, већ је тек у четвртом веку, у време цара Аркадија, уведено да се Божић празнује одвојено од Богојављења и да се празнује 25. децембра, по Јулијанском календару (7. јануара, по новом, Грегоријанском). Тога истог дана Римљани су имали празник који се звао "Диес наталис Солис инвицти", дан слављења сунца које се непрестано враћа к лету и обнавља, па је празновање Божића одређено у тај дан да би се потиснуо овај римски празник.

Да би се хришћани достојно припремили за Божић установљен је пост од 28. децембра до 6. јануара увече (од 15. новембра до 24. децембра), који није тако строг као ускршњи. Он одговара зимском, годишњем одмору. Међутим, Божић, ма у који дан пао, мрсни је дан.

На икони се Христово рођење представља овако: пећина и у њој јасле; пресвета Богородица са Јосифом и младим Исусом. Пастири се клањају, а сјајна звезда својом светлошћу осветљава новорођеног Христа. На висини лете анђели, за јасле привезане су мазге, а јагње је у првом плану.

О Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са "Христос се роди" и "Ваистину се роди".

Ни један празник нема више народних обичаја него Божић, који се одржавају и дан данас. Најчешћи обичаји су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а има и многих других веровања, гатања, изрека и пословица.

Мисли се да је код старих, многобожачких Срба, постојао неки бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета. Примивши хришћанство, у очи дана када се нови Бог родио, Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он био врло драг, тај обичај понављају на свако Бадње вече, а бадња на једном крају намажу медом, који деца лижу, да би тиме показали како им је бадњак сладак и драг.

Црква је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Раније, док су људи више живели на селу, а понегде и данас, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово. Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: "Добро јутро и честити ти Бадњи дан". Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и увече наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други, горњи крај оставља се за положајника. Због тога што се на тај дан пали бадњак, и дан се зове Бадњи дан.

Данас се, наравно, бадњак у градовима купује на пијаци од сељака, али му је симболика иста, а ритуал скраћен, или се бадњак једноставно само држи у кући.

Уочи Божића сламом се посипа под у кући, чиме се дом претвара у ону пећину витлејемску, у којој се родио Христос, и у којој се простирала слама ради лежања стоке. У сеоским кућама слама на поду лежи и по три дана, а у градовима ова је симболика сведена на руковет сламе која се поставља уз бадњак.

Садржај преузет са: www.benjaminbezek.net

недеља, 30. децембар 2012.

О Купресу

Kupres

Kupres je manji grad u Bosni i Hercegovini, smjesten na krajnjem sjeveru Livanjskog kantona. Mjesto je poznato po zimskim turistickim sadrzajima, kada je omiljeno okupljaliste skijasa iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske (ponajvise Dalmacije) i susjednih zemalja.

Polja

Kupresko polje je velika kraska visoravan smjestena istocno od Livanjskog i Glamockog polja, a sjeverno od Duvanjskog polja. Pruza se od sjeverozapada prema jugoistoku, dugacko je 24 km, siroko 10 km i povrsine 93 km2. Geoloski mu je sastav od verfenskih skriljevaca, u sirini djelomicno od pjescenika, vapnenca, dolomita i slojeva melofira. U juznim je krajevima pokriveno neogenim jezerskim talozima, glinom i sljunkom. Kupreski kraj obuhvata osim Kupreskog polja jos dvije znatno manje kraske visoravni: Vukovsko polje i Ravno. Nalaze se na oko 1135 m nad morem i imaju po oko 20 km2. Vukovsko polje dijele od Kupreskog polja Lupoglav, Crni vrh i Osoje, a od Ravnog Ravasnica (1565 m). Izmedju Vukovskog polja i Ramske kotline izdize se visoka Radusa s ostrim siljkom Idovcem (1956 m), koju opet sa Stozerom povezuje Siver (1562 m). Ravanjsko polje od Duvanjskog dijeli vodom oskudna planina Pakline (1503 m) i Ljubusa (1797 m). Izmedju Kupreskog i Glamockog polja lezi jednako tako bezvodna visoravan Hrbine, ispresjecana s vise gorskih lanaca.

Planine

Kupreska visoravan sa svih strana je okruzena planinama. To su na sjeveroistoku Mosor (1371 m), Strazbenica (Vuckovac 1504 m), Velika Plazenica (Demirovac 1766 m), Mala Vrata, Mala Plazenica (1556 m), pa sedlo Kupreska ili Velika Vrata (1384 m) i planina Stozer (1758 m); na jugoistoku Lupoglava (1448 m), Crni Vrh (1506 m), Osoje (1439 m), Javorni Vrh (1468 m); na jugu i jugozapadu Batoglav (1272 m), Kozja Glava (1482 m), Malovan (1828 m), Jaram (1662 m) i Kurljaj (1593 m); na zapadu i sjeverozapadu Krvajac (1662 m) i Mali Vitorog (1748 m). Ove planine su medjusobno povezane sa nekoliko manje znacajnih planina. Sve su uglavnom pokrivene sumom i livadama, koje daju izvrsnu stocnu hranu. Sjeveroistocne planine su razvodno gorje, pa im s jedne strane teku vode u Jadransko, a s druge strane u Crno more.

Vodotoci

Kupreski kraj se sastoji iz tri hidrografski dosta samostalne kotline: Bajramovacku na sjeveru, Mrtvicku u sredini i Milacku na jugu. Najneravnije tlo je bajramovackog dijela, gdje su mnogobrojne kose, uvale i vrtace velikih razmjera, a tek na zapadu je prostrana ravan. Tuda protice rjecica Mrtvaja koja izvire kod sela Strazbenice, tece prema sjeverozapadu i ponire na kraju polja, blizu semanovaca. Mrtvickom kotlinom tece rjecica Mrtvica, u koju se ulijevaju potoci Smrdelj, Karicevac i Jazmak. Tece prema zapadu i sjeverozapadu i uvire pod Kurljanjem, odnosno pod Jarmom kod mlina Mate Dumancica-Knezica. Milackom kotlinom tece Milac, vodom najobilatija kupreska ponornica.

Jezera

Najvece jezero u kupreskoj opstini je Kukavicko jezero kod sela Kukavice. To je glacijalno jezero povrsine 3750 m2, bogato je pastrmkom i rakom. Uz dva manja glacijalna jezera, Turjaca povrsine 2500 m2 i Rasticevo povrsine 1900 m2, u kupreskom kraju je preko 20 vrtaca glinenog podnozja, u kojima se voda zadrzava cineci jezerca sa 100-200 m promjera. Neka od njih imaju svoje vlastite izvore.

Klima

Klimatske prilike ovog kraja uveliko definira nadmorska visina od 1120 do 1150 m. Klima je planinsko-alpska, ostra, s prosjecnom godisnjom temperaturom od 5.7 C. Godisnje je u prosjeku 141 dan s padavinama, od toga 55 sa snijegom. Zbog snaznih planinskih vjetrova hladnoca je velika i ceste su snjezne vijavice.

Животиње

Страница је тренутно у припреми за објављивање , уколико имате неких питања или обавештења за уреднике ове странице можете оставити у коментару испод ...

Биље

Страница је тренутно у припреми за објављивање , уколико имате неких питања или обавештења за уреднике ове странице можете оставити у коментару испод ...

Видео

Фотографије